2015.
U 2015. nismo postigli neke zapaženije rezultate na zvaničnim prvenstvima, ali smo zato u velikoj meri bili prisutni na turnirima širom Srbije. Odlika svih tih turnira je bila, da su u početku bili organizovani veoma dobro, ali onda godinama ponestane entuzijazma, snage i para i jednostavno se ugase. Većina tih turnira na kojima smo učestvovali je imalo međunarodni karakter i poslužila je našim takmičarima za sticanje iskustva, a na kraju krajeva i za proveru svoga rada na treninzima. Naravno da ti turniri nemaju kvalitet zvaničnih prvenstava, ali kao što sam već rekao, nemoguće je stvoriti neki ozbiljniji rezultat učestvovanjem samo na zvaničnim prvenstvima.
Podrazumeva se da, kada govorim o učestvovanju na turnirima, tu mislim i na međunarodne turnire u inostranstvu koji su nama zbog finansijske situacije nedostupni, jer i ovo malo domaćih turnira na kojima smo učestvovali, finansirali su sami takmičari. Izbor turnira je diktirala upravo ta činjenica da su nastupe finansirali sami takmičari. Birali smo turnire koji su se održavali u našem bližem okruženju, kako bi prošli što jeftinije. Od vrednijih rezultata treba spomenuti Nikolić
Marka i Stevanović Stafana. Njih dvojica su osvojili medalje na mađunarodnom turniru u Kraljevu, u konkurenciji kadeta, a Nikolić
Marko je postigao još jedan lep uspeh osvojivši kao kadet zlatnu medalju u konkurenciji juniora na međunarodnom turniru u Aleksandrovcu, na kome je učestvovalo 190 takmičara iz 24 kluba.
Nikolić Marko i Stefanović Stefan Nikolić Marko
Kraljevo, (2014) Aleksandrovac, (2014)
Plasman takmičara džudo kluba „Kruševac“ na zvaničnim takmičenjima u 2015. godini
Br. Prezime i Ime Mesto Rang Uzrast kg. pl.
1. Nikolić Marko Niš C.Srbija kadeti 73 3
2016.
I u 2016. godini smo nastavili isti trend kao i prethodnih godina.
Obavezno se pojavimo i osvojimo neku medalju na zvaničnom prvenstvu, kako bi smo održali kontinuitet prisustva na toj vrsti takmičenja, ali smo i dalje najveći akcenat bacali na turnire i to za one najmlađe. Nemoguće je opisati njihovu radost u trenutku primanja medalje. Mnogima je ta prva osvojena medalja, kao braći Pavlović na slici desno, bila i prekretnica u odluci da li će nastaviti sa vežbanjem ili će poput mnogih odustati već nakon nekoliko prvih meseci vežbanja.
Braća Pavlović, Pavle i Petar, (2016)
Plasman takmičara džudo kluba „Kruševac“ na zvaničnim takmičenjima u 2016. godini
Br. Prezime i Ime Mesto Rang Uzrast kg. pl.
1. Bahtijarević Nikola Bor C.Srbija s.pioniri +73 3
2. Bahtijarević Zlatko Bor C.Srbija s.pioniri 46 3
3. Miletić Nevena Bor C.Srbija s.pioniri 32 3
2017.
Za grupu koja vežba na zatvorenim bazenima polaganje za pojaseve je održano 03.01.2017. godine.
Za žuti pojas su položili:
Bahtijarević Vasilije, Vesligaj Mladen, Vuković Petar, Gočmanac
Matija, Dumić Uroš, Živković Aleksa, Živković Blagoje, Živković
Danica, Krapčević Zvonimir, Mihailović Đurđija, Njegovanović Bogdan,
Stojanović Filip, Rešetar Andrej.
Za narandžasti pojas su položili:
Jovanović Zvonko, Matić Vladan, Miljković Aleksandra, Mihailović
Darina, Pajić Vuk, Petrović Ilija, Popadić Dušan, Trifunović
Andrija.
Za zeleni pojas su položili:
Matić Andrej, Miljković Sava, Pavlović Miloš, Pavlović Pavle,
Pavlović Petar.
Za plavi pojas je položio:
Baahtijarević Nikola, Bahtijarević Branislav, Simonović Goran.
Za grupu koja vežba u O.Š. ,,Dositej Obradović“ polaganje je održano
26.08.2017. godine.
Za žuti pojas su položili:
Atanasković Jovana, Nikolić Anja, Petrović Milica.
Za narandžasti pojas su položili:
Vučković Veljko, Krkić Milan, Svrzić Monika.
Za zeleni pojas su položili:
Bukovac Lazar, Petrović Anđela.
Za plavi pojas je položila:
Miletić Nevena.
Zajednički snimak svih učesnika polaganje za pojaseve, (2017)
Fotgrafija koja sledi nakon ovog teksta je poslednji zajednički snimak dela uprave kluba i najdugovečnije generacije u istoriji kluba gledano sa takmičarskog aspekta. U klubu smo ostali, ja kao predsednik, Urošević
Božidar kao potpresednik i Radenković Ivica kao član predsedništva.
Trener Živojinović Dušan je te godine otišao u Kinu, Urošević Filip u Ameriku, Radenković Nikola za Beograd, a Marković Nikola za
Nemačku. Živojinović Mladen i Kosić Aleksandar žive u rade u
Kruševcu ali su napustili džudo. Od sedmorice dečkića sa prve zajedničke fotografije iz 2003. godine nedostaje Marković Lazar koji je
2011. godine prešao u Beograd i Milošević Marko koji je na žalost preminuo 2016. godine.
Stoje s leva: Radenković Ivica, Urošević Božidar, Živojinović Dušan i Toskić
Dragan
Čuče s leva: Urošević Filip, Radenković Nikola, Živojinović Mladen, Marković
Nikola i Kosić Aleksandar, (2017)
Mlađe uzrasne kategorije su i u ovoj godini nastavili sa postizanjem dobrih rezultata na turnirima. Na međunarodnom turniru „Srđan Čolić“ u Brusu, uz učešće 180 takmičara iz 20 klubova iz Bugarske i Srbije, takmičari džudo kluba „Kruševac“ su osvojili 6 medalja: u kategoriji poletaraca, Pavlović Petar i Čapaković Jovan su osvojili zlatne medalje, dok su Pavlović Pavle i Miljković Sava osvojili srebrne medalje. U konkurenciji mlađih pionira Lapčević Stevan je osvojio srebrnu medalju, dok je u konkurenciji starijih pionirki Vasić Nina osvojila bronzanu medalju. Na slici dole vidimo ceremoniju dodele medalja i beskrajni osmeh pobednika Pavlović Petra.
Pavlović Petar na pobedničkom postolju-zlatna medalja, (2017)
Osvajači medalja na međunarodnom rurniru u Brusu, (2017)
S leva: Vasić Nina, Čapaković Jovan, Pavlović Petar, Pavlović Pavle, Miljković
Sava i Lapčević Stevan.
Starije uzrasne kategorije su takođe ostvarile lep uspeh na međunarodnom kupu ,,Srebrno jezero 2017“ u Velikom Gradištu.
U konkurenciji 400 takmičara iz
Rumunije, Makedonije, Bosne i
Hercegovine, Republike Srpske i
Srbije, naši takmičari, Bučić
Nemanja u kategoriji juniora i
Bahtijarević Nikola u kategoriji kadeta su osvojili srebrne medalje
Bahtijarević Nikola i Bučić Nemanja
Početak treninga starije grupe, (2017)
S leva: Bučić Nemanja, Milenković Đorđe, Milošević Ivan, Bahtijarević Nikola,
Miljković Aleksandar, Matić Vladan, Dumić Uroš, Atanasković Pavle, Stevović
Nikola, Vesligaj Mladen, Popadić Ivan, Ilić Jelena
Plasman takmičara džudo kluba „Kruševac“ na zvaničnim takmičenjima u 2017. godini
Br. Prezime i Ime Mesto Rang Uzrast kg. pl.
1. Bahtijarević Nikola Aleksinac C.Srbija kadeti +90 2
2018.
Polaganje za pojaseve je održano 04.02.2018. godine.
Za žuti pojas su položili:
Arsić Arsenije, Bacić Nikolina, Dragičević Dunja, Dragičević Lola,
Živić Nikola, Kašiković Milutin, Kondić Nikola, Lapčević Stevan,
Miladinović Lazar, Milovanović Veljko, Milovanović Dušan,
Milojković Dušan, Minić Tadija, Momčilović Vukašin, Simović
Branko, Stevanović Jana, Stevković Dušan, Tomić Nemanja, Tomić
Strahinja, Čapaković Jovan, Šćepanović Dimitrije.
Za narandžasti pojas su položili:
Vasić Nina, Vesligaj Mladen, Vuković Petar, Dumić Uroš, Krapčević
Zvonimir, Rešetar Andrej.
Za zeleni pojas su položili:
Miljković Aleksandar, Popadić Dušan, Tomić Miroslav.
Nakon dužeg vremena, ponovo pišući ovu knjigu, mogu da napišem rečenicu koju ste često mogli pročitatai u izveštajima o radu kluba od
1980. do negde 1985. godine, a to je „po prvi put“. Naime, po prvi put u istoriji kluba smo osvojili neku od medalja na veteranskom takmičenju.
Učinio je to Živojinović Milan osvojivši srebrnu medalju na veteranskom turniru koji se održavao u sklopu memorijalnog džudo turnira „Milić Rašović Migo“ u Beogradu.
Diploma i medalja sa veteranskog turnira, (2018)
Živojinović Milan je rođen 27.
05.1963. godine u Kruševcu.
Osnovnu školu „Dragomir
Marković“ i srednju medicinsku je završio u Kruševcu. Džudo je počeo da vežmba 1979. godine.
Postizao je zapažene takmičarske rezultate, ali ono što je mnogo značajnije od tih rezultata je njegova posvećenost i njegov, slobodno mogu reći, izuzetan
Živojinović Milan, (2021) doprinos životu, radu i opstanku kluba svih ovih godina. U klubu je bez prekida od upisa 1979. godine pa do današnjih dana. Za sve to vreme je radio bukvalno sve što bi mu se poverilo. Bio je trener, član upravnog odbora, nadzornog odbora, disciplinske komisije, vođa puta na takmičenjima, učesnik u organizaciji klupskih turnira i još mnogo toga, da ne nabrajam, jer bi mi za to trebalo dosta vremena i prostora na ovim stranicama. Zajedno sa bratom Dušanom je obavljao trenerski posao i podneo najveći teret teškog vremena devedesetih godina. Kada je 2017. godine Dušan otišao za
Kinu, bez trenutka premišljanja je pristao da se zajedno sa Jovanović
Nemanjom ponovo prihvati trenerskog posla. Milan je inače i kroz svoj privatni život dao veliki doprinos istoriji džudo kluba. Naime, on je otac dvoje dece, ćerke Olivere i sina Mladena i oboje su bili odlični džudisti koiji su svojim radom i rezultatima ostavili značajan trag u istoriji kluba. Najveći deo radne karijere Milan je proveo u MUP-u
Srbije kao vatrogasac. Za izuzetnu požrtvovanost i hrabrost na poslu,
2012. godine je odlikovan medaljom za hrabrost. Penzionisao se 2021.
godine. I dalje je aktivan u klubu i pomaže kada i gde zatreba. Trenutno vodi stariju grupu džudista rekreativaca.
Takođe, po prvi put ove godine džudo savez Srbije je organizovao prvenstvo države u izvođenju kata, o čemu je na svom zvaničnom sajtu izvestila komisija za džudo kate pri
Svetskoj Džudo Federaciji (IJF
Judo Kata Commission). Prvenstvo je održano u Nišu i na njemu je učestvovao i naš takmičar Bučić
Nemanja, ostvarivši lep uspeh
Nemanja za vreme izvođenja kate osvajanjem bronzane medalje
Učesnici ovog šampinata su imali izuzetnu čast da im medalje dodeli naš proslavljeni džudista i veliki šampion, između ostalog i osvajač bronzane medalje na Olimpijskim igrma 1976. godine u Montrealu, Slavko
Obadov.
Osvajači medalja sa Obadov Slavkom, Bučić Nemanja drugi s desna, (2018)
Plasman takmičara džudo kluba „Kruševac“ na zvaničnim takmičenjima u 2018. godini
Br. Prezime i Ime Mesto Rang Uzrast kg. pl.
1. Bahtijarević Nikola Niš C.Srbija kadeti +90 2
2. Vučković Veljko Bor C.Srbija m.pioniri 50 2
3. Bukovac Lazar Bor C.Srbija m.poniri +66 1
2019.
U životu pamtimo dve vrste događaja, lepe i ružne. Oni bezlični i nevažni se zaborave kao da se nikada nisu ni desili. Za pamćenje lepih događaja ne treba neko posebno objašnjenje, jer je ono logično samo po sebi. Ali zašto onda pamtimo ružne? Dva su najčešća razloga. Jedan je kao opomena da se nikada ne zaboravi neko ili nešto što predstavlja zlo i nesreću, a drugi je da zauvek u sećanju ostanu dobri ljudi vredni svog ljudskog imena.
Ova 2019. je trebalo da ostane upamćena po veličanstvenom jubileju, pedeset godina od osnivanja kluba. Na žalost, većina nas odraslih će pamtiti ovu godinu po jednom tužnom događaju. Iznenada u 59. godini života je preminuo član predsedništva Nikolić Milovan – Miki. Bio je to veliki gubitak za sve u klubu, a za mene lično, prava tragedija. Nas dvojicu je vezivalo nešto mnogo više od prijateljstva. On je bio moja porodica, moj brat i tako smo se i oslovljavali. U klubu je bio od početka našeg poznanstva, davne 1992. godine, pa sve do svoje smrti. Bio je operativac kavog nikada u svom životu nisam video. Nije postojao problem za koji on nije imao rešenje, a najfascinantnija mi je bila brzina kojom je on nalazio ta rešenja. Dešavalo se da, razgovarajući o nekom problemu, ili jednostavno o poslu koji je trebalo da uradimo, ja bukvalno još nisam završio rečenicu, kada je on već imao ideju kako to da izvedemo. Bio je to čovek neverovatne energije koji je živeo, kako se to kaže, 200 na sat. Sada kada razmišljam o njemu, mislim da je i način na koji otišao s ovog sveta, bio jedini logičan i moguć. Infarkt ga je pokosio na radnom mestu 11.02.2019. godine. Član predsedništva je bio od 2002. godine pa sve do smrti. Svoj najveći doprionos je dao u organizaciji svih Vidovdanskih turnira, bez čije pomoći se verovatno nikada ne bi ni organizovali.
Nikolić Milovan-Miki je rođen 01.01.1960. godine. Prva četiri razreda osnovne škole je pohađao u selu Gari, a ostale razrede u OŠ „Vuk Karadžić“ u
Kruševcu, gde je završio i srednju trgovačku školu. Shodno svom temperamentu, radio je sve i svašta, od konobarisanja, preko hemijske industrije do privatnog biznisa u vidu vlasnika butika. U braku sa suprugom Gordanom imao je dve ćerke, stariju Tanju i mlađu
Sanju. I kao što sam rekao na početku ovog pasusa, ponekad moramo da se sećamo i ružnih događaja, kako bi nama dragi ljudi živeli kroz naša sećanja. Nadam se da će ovaj kratki osvrt na Mikija i njegov život doprineti da nikada ne bude zaboravljen.
Ceo ovaj događaj je doprineo, uz naravo gomilu nekih drugih problema, da donesemo odluku o odlaganju obeležavanja jubileja kluba za godinu dana.
Verovao sam da će do tada i ova knjiga biti gotova pa da objedinimo njenu promociju sa proslavom jubileja. Ali kako to često biva, naši planovi ne zavise samo od nas. Desila se 2020. godina, desila se pandemija virusa kovid 19, desilo se svetsko ludilo, a nama u klubu, kao uostalom i celom svetu, ostaje da sačekamo bolja vremena za realizaciju nekih planova. Dok to vreme ne stigne, ostaje nam, kao uostalom i svih ovih pedeset godina, da se snalazimo i da trajemo, kako bismo omogućili nekim generacijama, koje se možda još nisu ni rodile, da proslave 100 godina postojanja kluba.
Za žuti pojas su položili:
Ilčić Aleksandar, Petrović Petar.
Za narandžasti pojas su položili:
Arsić Arsenije, Dragičević Lola, Živić Nikola, Milojković Dušan,
Čapaković Jovan.
Za zeleni pojas je položio:
Veligaj Mladen.
Što se tiče takmičenja, to su mahom bila učešća na turnirima za mlađe kategorije. Nekoliko darovitih pionira se oprobalo i zvaničnim prvenstvima, a najviše uspeha je imao Vučković Veljko.
Vučković Veljko, rođen
27.06.2007. u Kruševcu, učenik
OŠ ,,Dositej Obradović“ u istom gradu. Džudoom se bavi od svoje šeste godine. Takmiči se aktivno od 2016. godine i do sada je ostvario odlične rezultate od kojih se kao najznačajniji izdvaja srebrna medalja na Prvenstvu
Srbije 2019. godine
Pored toga, Veljko je višestruki prvak Cenralne Srbije i važi za jednog od najboljih džudista u tom delu države. Istakao se i zavidnim rezultatima na brojnim internacionalnim takmičenjima.
Plasman takmičara džudo kluba „Kruševac“ na zvaničnim takmičenjima u 2019. godini
Br. Prezime i Ime Mesto Rang Uzrast kg. pl.
1. Živić Nikola Niš C.Srbija m.pioniri 30 2
2. Vučković Veljko Niš C.Srbija m.pioniri 55 1
3. Vučković Veljko Beograd Srbija m.pioniri 55 2
2020.
Na početku godine smo održali planirano polaganje za pojaseve i to je za tu godinu bila ujedno i jedina aktivnost koju smo realizovali u planiranom terminu. Sve ostalo je zavisilo od epidemijskih mera koje je donosila vlada Srbije. Usled zabrana okupljanja najčešće nije bilo treninga kao ni takmičenja. U takvoj jednoj situaciji
Polaganje za pojaseve je održano 25.01.2020. godine.
Za žuti pojas su položili:
Veljković Aleksa, Vučković Iva, Gajić Nikola, Dimitrovski Luka,
Živić Luka, Ilčić Lav, Janković Mateja, Lukić Aleksa, Lukić Damjan,
Marjanović Mateja.
Za narandžasti pojas su položili:
Dragičević Dunja, Ilčić Aleksandar, Petrović Petar.
Za zeleni pojas su položili:
Arsić Arsenije, Dragičević Lola, Živić Nikola, Milojković Dušan,
Rešetar Andrej, Čapaković Jovan.
Za plavi pojas je položio:
Bukovac Lazar, Vesligaj Mladen, Vučković Veljko, Miljković Sava.
Svi učesnici polaganja za pojaseve, (2020)
Prvi red stoje: Arsić Arsenije, Bučić Nemanja, Jovanović Nemanja, Toskić Dragan,
Živojinović Milan, Miljković Aleksandar, Vesligaj Mladen, Vasiljević Saša, Ilčić
Aleksandar
Srednji red s leva: Vučković Veljko, Miljković Sava, Čapaković Jovan, Milojković
Dušan, Rešetar Andrej, Veljković Aleksa, Živić Luka, Janković Mateja, Lukić
Aleksa
Kleče s leva: Živić Nikola, Dragićević Lola, Petrović Petar, Lukić Damjan,
Dragićević Dunja, Vučković Iva, Ilčić Lav, Gajić Nikola, Dimitrovski Luka,
Marjanović Mateja
Najmlađi članovi sa predsednikom Toskić Draganom, (2020)
S leva: Dragićević Lola, Dragićević Dunja, Vučković Iva.
U sklopu svojih radnih obaveza na
Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje, gde spada i publicistička delatnost, kao redovni profesor na predmetu
Džudo i samoodbrana, zajedno sa
Toskić Lazarom sam napisao knjigu pod nazivom „Džudo i samoodbrana“. Rukopis je od strane recenzione komisije ocenjen, a od strane Naučno- nastavnog veća Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje odobren za upotrebu kao Univerzitetski udžbenik. Budući da je udžbenik pored studenata namenjen i jednoj široj populaciji, u koju spadaju i džudisti početnici, poklonio sam
200 primeraka klubu. Korice udžbenika
Prva strana udžbenika Poslednja strana udžbenika
Krajem godine, tačnije 21.12.2020. je održana Skupština kluba na kojoj su između ostalog izabrani i novi organi kluba. U Upravni odbor su izabrani:
Toskić Dragan-predsednik, Urošević Božidar-potpresednik,
Radenković Ivica, Bašić Slobodan, Mijatović Saša, Nikolić
Aleksandar i Toskić Lazar.
U nadzorni odbor su izabrani:
Bučić Raica- predsednik, Živojinović Milan i Stanković Milen.
Kao i prthodnih godina, ili bolje rečeno decenija, prilikom ovog izbora rukovodstva smo se držali davno zacrtanog, našeg nepisanog pravila, da nam većinu članova rukovodstva čine bivši džudisti ili stručnjaci iz oblasti fizičkog vaspitanja i sporta. Ovoga puta smo otišli korak dalje, tako da su nam svih deset članova upravnog i nadzornog odbora ili bivši džudisti ili stručnjaci iz oblasti fizičkog vaspitanja i sporta. Sa ponosom možemo da kažemo da naš stručni štab u potpunosti odgovara svom nazivu, jer ga čine dva doktora nauka iz oblasti fizičke kulture i vaspitanja, četiri profesora fizičkog vaspitanja i sporta i dva operativna trenera džudo sporta.
Plasman takmičara džudo kluba „Kruševac“ na zvaničnim takmičenjima u 2020. godini
Br. Prezime i Ime Mesto Rang Uzrast kg. pl.
1. Janković Mateja Brus C.Srbija s. dečaci 73 2
2. Bukovac Lazar Brus C.Srbija s.dečaci +73 1
2021.
Ova 2021. godina se nije mnogo razlikovala od prethodne. Korona virus je i dalje bila dominantna tema u svim sferama života i nešto što je diktiralo obim većine aktivnosti, pa tako i aktivnost našeg kluba.
Treninzi i takmičenja su se održavala u skladu sa epidemiološkim merama koje je donosila Vlada Republike Srbije, a to je podrazumevalo česte prekide treniranja kao i neplanirana odlaganja takmičenja.
Treninge smo održavali na dve lokacije; u bivšem đačkom klubu osnovne škole „Dositej Obradović“ i u maloj improvizovanoj sali na zatvorenim bazenima.
Bivši đački klub OŠ „Dositej Obradović“ Mala sala na zatvorenim bazenima
Ono što nam je uz virus koronu u negativnom smislu obeležilo ovu godinu je bio problem sa trenerima. Oba trenera su zbog svojih privatnih obaveza i posla često morala, ponekad i u dužem periodu, da odsustvuju sa treninga, pa smo ih ja i nekoliko starijih članova menjali, kada i koliko su nam to dozvoljavale naše radne obaveze. Naravno da to nije bilo dugoročno rešenje, pa smo se svi u klubu fokusirali na rešavanje ovog problema. Svesni smo bili da to neće biti baš jednostavno, jer niti se trener može napraviti preko noći, niti je džudo sport gde će desetine njih na naš poziv odmah potrčati da za neku simboličnu nadoknadu rade jedan izuzetno težak i odgovoran posao, kao što je rad sa decom. A onda, kao i mnogo puta u ovih 52 godine, kada baš i nismo blizu nekog rešenja, sreća nas pogleda i problem bude rešen. I ovaj put kao i davne 1994.
godine, sreća se zvala Živojinović Dušan-Kid. Dušan je, kao što sam to u prethodnom delu ovog poglavlja rekao, 2017. godine otišao u Kinu da predaje engleski jezik. Pojavom pandemije korona virusa, nakratko se vraća u Srbiju, da bi zatim otišao na Tajland gde je takođe predavao engleski jezik. Svo ovo vreme sam bio sa njim u kontaktu i ni u jednom momentu mi nije nagovestio da postoji mogućnost njegovog povratka, tako da sam najblaže rečeno bio prijatno iznenađen kada se u oktobru ove godine pojavio kod mene i rekao mi da se trajno vratio u Srbiju. Naravno da mi je jasno da to „trajno“ kod Dušana znači do nekog prvog novog životnog izazova, ali kao i svaki poklon, a ovo jeste poklon, s obzirom u kakvu smo nezavidnu situaciju dospeli, prihvatio sam ga sa najvećim zadovoljstvom. Podrazumeva se da je Dušan odmah i bez ikakvih uslova počeo sa radom u klubu. Mi ćemo naravno i dalje po oprobanom receptu.
Danas smo problem rešili, za sutra-videćemo. Možda će se nekome ovo učiniti malo neozbiljnim, pa zato da ipak malo detaljnije pojasnim ovo
„sutra-videćemo“. „Sutra–videćemo“ znači da ćemo svi koji smo na bilo koji način vezani za klub, a vezani smo isključivo ljubavlju prema ovom sportu i ovom klubu, dati sve od sebe da ovaj klub i dalje traje kao što je trajao prethodnih 52 godine. Naš cilj je skroman, kao što je i oduvek bio, uz maksimalnu posvećenost i maksimalan rad dočekati sutra, a ako i to nije dovoljno, pa videćemo. Uzdamo se u onu malu pomoć od negde što se zove sreća, tek toliko da uz mali, mali dodir, tas prevagne na našu stranu i mi nastavimo da trajemo.
Plasman takmičara džudo kluba „Kruševac“ na zvaničnim takmičenjima u 2021. godini
Br. Prezime i Ime Mesto Rang Uzrast kg. pl.
1. Ilčić Lav Niš C.Srbija poletarci 38 3
2. Vučković Veljko Niš C.Srbija s.dečaci 60 1
Na kraju ovog poglavlja u kome sam predstavio klub pod mojim rukovodstvom kao predsednikom kluba, a to je period dug 24 godine, nekoliko rečenica iz lične biografije, budući da sam na taj način predstavio svih šest svojih prethodnika.
Toskić Dragan
Sedmi predsednik
Rođen sam 27.03.1955. godine u Budilovini, selu na obroncima Kopaonika u opštini Brus. Osnovno obrazovanje sam sticao u Zadru i Kruševcu,
Tačnije do drugog polugodišta osmog razreda u OŠ „Petar Preradović“ u
Zadru, a drugo polugodište osmog razreda u OŠ „Dositej Obradović“ u
Kruševcu. Srednje obrazovanje sam sticao u Gimnaziji i TŠC „Veljko
Vlahović“ u Kruševcu. Diplomirao sam na grupi za fizičko vaspitanje
Filozofskog fakulteta u Nišu i stekao naziv profesora fizičkog vaspitanja. Magistrirao sam na Fakultetu za fizičku kulturu
Univerziteta u Prištini, gde sam i doktorirao, postavši tako doktor nauka iz oblasti fizičke kulture. Od 1975. do 1982. sam volonterski, bez ikakve nadoknade, radio kao trener u džudo klubu „Kruševac“, izdržavajući se radom u raznim fabrikama poput Fabrike ulja,
Elektrouniverzala i Toplane. Od 1982. godine se posvećujem isključivo radu u klubu, radeći na ugovor. Profesonalni ugovor sa klubom zasnivam
1987. godine i u njemu na mestu trenera ostajem do 1992. godine kada prelazim na Fakultet za fizičku kulturu Univerziteta u Prištini gde sam proveo 30 godina, a gde i danas radim kao redovni profesor na predmetu „Džudo i samoodbrana“. O rezultatima mog rada kao predsednika kluba sve je rečeno u prethodnim poglavljima, tako da nema potrebe da vršim neko sumiranje tog rada. Jedino što ću još napisati na kraju ovog poglavlja, a i ove knjige, je odgovor na pitanje koje su mi zadnjih godina često postavljali. Šta smatram svojim najvećim profesionalnim uspehom, uzevši u obzir sve periode, od vremena takmičara, preko vremena trenera, pa do vremena predsednika? Moj najveći uspeh je fotografija dole koja govori više od bilo kojih reči. Ja u kimonu na polaganju za pojaseve održanom 19.02.2022. godine. Preživeli smo i opstali, više od pola veka. Zajedno, džudo klub i ja.
1. Urošević Božidar, 2. Bučić Rajica, 3. Bučić Nemanja, 4. Simonović Goran, 5.
Vesligaj Mladen, 6. Toskić Dragan, 7. Miljković Aleksandar, 8. Ilčić Aleksandar, 9.
Simović Branko, 10. Nikolić Igor, 11. Aleksić Nemanja, 12. Živojinović Dušan. 13.
Živojinović Milan, 14. Živojinović Mladen, 15. Miljković Sava, 16. Dimitrijević
Đorđe, 17. Đalović Milica, 18. Đalović Marta, 19. Čehić Ivona, 20. Ivković Milica,
21. Savović Dušan, 22. Petrović Veljko, 23. Dimitrijević Mario, 24. Minić
Strahinja, 25. Bukovac Tadija, 26. Bukovac Nađa, 27. Marković Uroš, 28.
Milosavljević Janko, 29. Stojković Veljko, 30. Sudimac Damjan, 31. Sudimac Neda, 32.
Kašiković Vojin, 33. Ilčić Lav, 34. Tasić Novak, 35. Sudimac Dimitrije, 36.
Nešović Vuk, 37. Stevović Andrej