Vreme trenera — period 1978–1983 · 50 godina zajedno

1978.

Kada govorim o početku moje trenerske karijere, mislim da sam se te 1978.

godine najmanje bavio treninzima. Situacija u klubu je bila izuzetno složena. Staro članstvo se osulo, prethodne godine je izvršen slab upis početnika, problemi sa prostorom za vežbanje i teška finansijska situacija su deo onoga što me je čekalo na početku trenerske karijere.

Krenuo sam maltene od nule sa planom da se u tekućoj godini stvori kakva takva baza za rad kluba. Taj plan je podrazumevao nekoliko aktivnosti.

Pre svega, bilo je neophodno animiranje nekih starijih članova da se vrate i počnu da vežbaju, jer bi i samo njihovo prisustvo na treninzima bila velika korist za klub. Dalje, pokušati da se u jednom doglednom vremenskom periodu oformi nešto što bi smo mogli nazvati trenerski tim. Osnovna vodilja ove ideje je bila da nam se više nikada ne ponovi situacija iz prethodnog perioda, kada smo u jednom trenutku ostali maltene bez ijednog trenera, kao i da se stvore uslovi za formiranje svih uzrasnih kategorija, zašta je potrebno mnogo više od jednog trenera. I naravno ono najvažnije a to je da uz puno reklame, kontakata i rada izvršimo dobar upis novih članova

1979.

Opis 1979. godine ću započeti izveštajem sa jednog seminara koji je trebao da bude uvod u stvaranje jednog trenerskog tima, što je inače bio i jedan od zacrtanih planova iz prethodne godine. Ekipu koja je učestvovala na letnjem seminaru džudo saveza Jugoslavije u Zaostrogu su činili

Paskaš Nikola, Milenković Predrag, Đokić Bratislav i Toskić Dragan.

Ispostavi će se na žalost da je i ova ideja je ostala samo lepa ideja.

Paskaš Nikola inače radnik obezbeđenja u vaspitno popravnom domu, nikada se nije ni oprobao u trenerskom poslu, Đokić Bratislav je odlaskom u Niš na studije napustio džudo a Milenković Predrag je uz retko povremeno angažovanje na trenerskim poslovima na kraju napustio i trenerski posao i džudo. Ideja da napravimo moćnu tenersku ekipu je očigledno bila preambiciozna, a meni je ostalo da se nadam da će uz mene vremenom stasati neki mladi ljudi, voljni da se dokazuju i rade u jednom neprofitabilnom sportu kao što je džudo. I na kraju ove kratke priče, nekoliko reči o samom seminaru. Zaostrog je bio poznati kamp za sve borilačke sportove u tadašnjoj Jugoslaviji. Rukovodilac džudo seminara je bio legendarni Ivanović Svetislav-Es, a seminaru se nakon dva-tri dana pridružio i Obadov Slavko tada, a i sada, naš najbolji džudista svih vremena. Možete samo da zamislite šta je za nas mlade džudiste značilo prisustvo jedne takve legende ovenčane svim mogućim medaljama od državnog, balkanskog, evropskog prvenstva, pa do one najvrednije, bronzane medalje sa Olimpijskih igara 1976. godine u Montrealu. Inače, na kamp je stigao pravo sa priprema za Mediteranske igre koje su se te godine održale od 15. do 29. septembra u Splitu. Obadov Slavko je u kategoriji do 86 kg osvojio zlatnu medalju.

1. Ivanović Svetislav - Es, 2. Paskaš Nikola, 3. Milenković Predrag, 4. Đokić

Bratislav, 5. Toskić Dragan, (1979)

Prethodni rad na stvaranju jedno pozitivnog imidža kluba, puno reklame i ličnih kontakata je urodio plodom i te 1979. godine smo napravili jedan dobar upis novih članova. Ono po čemu će ta godina ostati zapamćena u dosadašnjoj istoriji kluba je činjenica da će nekoliko novoupisanih članova, tokom nadolazećih godina, ispisati najsvetlije stranice u klupskoj istoriji. Iz godine u godinu, iz takmičenja u takmičenje, smo u izveštajima uz njihova imena stavljali rečenicu „po prvi put u istoriji kluba“. A njihova imena su: Lutovac Vera, Lutovac Vesna, Ratković

Nataša, Ratković Sevdalina i Paligorić Bratislav. Naravno, njih smo spomenuli jer su postigli najbolje rezultate, ali i mnogi drugi iz te generacije su osvajali medalje, što će se videti iz tabelarnog prikaza postignutih rezultata za svaku godinu dok sam ja vodio klub kao trener.

Na kraju, rezultati govore sve, a ova generacija upisanih polaznika, uz jedno desetak novih koji su se godinama pridodavali, za vreme moje trenerske karijere koja je trajala do 1992. godine je, samo na zvaničnim takmičenjima, bez turnira gde se ponekad pojave četiri takmičara i svi osvoje medalje, osvojila 186 medalja. Ovaj podatak ima svoju dodatnu težinu, ako se zna da je najveći broj tih rezultata, a oni najvredniji svi, ostvareni u zemlji koja je imala 23 miliona stanovnika. Inače, ovo je po mnogo čemu jedna čudesna generacija, jer su kasnije iz te generacije osim dobrih takmičara, stasali dobri treneri kao što su Dušan i Milan

Živojinović, zatim jedan brilijantan sportski radnik, Urošević

Božidar, zahvaljujući čijem radu, klub desetak godina unazad radi i opstaje. U prethodnom delu teksta sam rekao da ću tabelarno prikazati sve rezultate koji su takmičari džudo kluba „Kruševac“ postigli pod mojim vođstvom. Takođe ću za sve te godine prikazati i rezultate polaganja za pojaseve. U vezi sa tim, verovatno će se neko zapitati zašto tako detaljne i precizne podatke nisam prikazao i u prethodnom poglavlju „Vreme takmičara“. Odgovor je jednostavan. Sve osim dokumenata o osnivanju kluba, koje sam dobio od tadašnjeg predsednika Lazarević Mioljuba, je moja lična dokumentacija, sastavljena od novinskih članaka i ličnih fotografija. Kombinovano sa sećanjima, konsultacijama sa takmičarima i ostalim članovima iz tog perioda, predstavio sam taj period najverodostojnije što sam mogao, uzevši u obzir sve predstavljene okolnosti.

U 1979. godini nismo imali takmičarske aktivnosti, ali smo zato puno radili na trenažnom procesu, koji smo malo modifikovali u odnosu na klasični tretman predviđen za početnike. O čemu se radi? Svi početnici koji su nakon tri meseca rada pokazivali izraženi talenat za džudo, su u dogovoru sa njihovim roditeljima bili podvrgnuti specijalnom trenažnom procesu koji je podrazumevao povećani obim i intezitet rada na razvoju kako tehničkih elemenata, tako i svih antropoloških dimenzija. Ovakav rad je zahtevao izuzetan napor koji se nije ogledao samo u trenažnim aktivnostima, već i u čestim lekarskim kontrolama i testiranjima kojima smo proveravali rezultate rada, a koji su morali biti i u skladu sa zakonitostima antropološkog razvoja dece tog uzrasta.

I na kraju ovog kratkog pregleda 1979. godine u kojoj, kao što sam rekao, nije bilo takmičenja, pa samim tim ni takmičarskih rezultata, 26.12.1979.

godine je održano polaganje za pojaseve.

Za žuti pojas su položili:

Aranđelović Vladimir, Božović Milivoje, Dimitrijević Jelena,

Đorđević Goran, Živojinović Dušan, Živojinović Milan, Karalić

Milovan, Kolašinac Goran, Lepojević Olivera, Lutovac Vera, Lutovac

Vesna, Mitić Srđan, Mihajlović Jasmina, Paligorić Bratislav,

Petrović Lela, Ratković Nataša, Ratković Sevdalina, Stanković Bojan,

Urošević Božidar.

1980.

Novo predsedništvo su činili sledeći članovi (po azbučnom redu):

Đokić Dušan, Ilić Miloradović Slavica, Ilčić Radoslav,

Lazarević Miroljub, Milošević Dragiša, Mitrović Đorđe,

Petrović Jordan, Petronijević Miroljub, Popović Vladan, Popović

Dragan, Toskić Dragan.

U Odbor samoupravne društvene kontrole su izabrani:

Milić Predrag (predsednik), Celić Zoran (član) i Aranđelović

Božidar (član).

U disciplinsku komisiju su izabrani:

Minić Srbislav (predsednik), Đokić Nebojša (član) i Kolašinac

Goran (član).

Ja sam izabran za sekretara kluba, budući da niko nije hteo da se prihvati fukcije fizičkog radnika kada je u pitanju administracija i administrativni poslovi i to još bez ikakve finansijske nadoknade. Za predsednika Konferencije i Predsedništva kluba je izabran Ilčić

Radoslav, diplomirani inžinjer elektrotehnike, čovek koji je zasigurno jedna od najupečatljivijih ličnosti u istoriji džudo kluba „Kruševac“.

Ilčić Radoslav

Treći predsednik kluba, (2021)

Ilčić Radoslav je jedan od jedanestorice osnivača kluba, funkcioner koja je aktivno učestvovao u radu kluba bez prekida, punih osamnaest godina, od osnivanja, 1969. pa sve do 1987. godine. Za svo to vreme, bez obzira na to koju je funkciju obavljao, bio je zadužen za rešavanje svega i svačega što mi nismo mogli da rešimo. Od 1969. pa do 1980. godine je bio potpresednik kluba. Na fukciji predsednika kluba je bio od 1980. do

1984. godine. Te 1980. godine je izabran i za delagata u Konferenciji

Džudo saveza Srbije. Od 1984. pa do 1987. godine je bio predsedavajući konferencije kluba i član predsedništva. Ilčić Radoslav je rođen

08.09.1943. godine u Mačkovcu kod Kruševca. Osnovnu školu je započeo u rodnom selu, a završio u OŠ „Vuk Karadžić“ u Kruševcu.

Elektrotehničku školu „Nikola Tesla“ je završio u Nišu. U Beogradu je studirao i diplomirao na elektotehničkom fakultetu. Godine 1968.

počinje da radi u Tehničko školskom centru (TŠC) kao profesor elektrotehničkih predmeta. U toj školi 1973. godine započinje i naše poznanstvo koje je kasnije preraslo u jedno prijateljstvo koje traje evo već

48 godina. Kada sam rekao započinje naše poznanstvo, možda i nije baš najbolji izraz, jer sam Ilčić Radoslava poznavao kao potpresednika kluba od momenta kada sam došao u klub. Kao što sam u prethodnom delu teksta rekao, bio je to čovek koji je uvek bio tu da pomogne, bez obzira kakav je problem ili zadatak bio u pitanju. Pratio je i interesovao se za sve segmente koji su imali uticaj na klub, takmičare i rezultate. Tako je između ostalog primetio da zbog obaveza na treninzima i takmičenjima sve više počinjem da imam problema zbog izostanaka sa nastave u

Gimnaziji koju sam pohađao. Za one mlađe čitaoce, moram da kažem da je u to vreme, bez namere da omalovažim sadašnji školski sistem, škola bila malo zahtevnija, u smislu da ste u slučaju velikog broja izostanaka morali da polažete razredne ispite, što je, iskreno govoreći, bilo jako teško izvodljivo u školi kao što je Gimnazija, u situaciji kada trenirate svakodnevno i često putujete na takmičenja. Ilčić je kao i uvek imao rešenje. Predložio mi je da pređem kod njega u TŠC. što sam ja i prihvatio. Bio mi je razredni starešina, ali smo van škole imali jedan potpuno drugačiji odnos od onog profesor-učenik. I baš taj odnos mi je pomogao da se na jedan drugačiji način posvetim školi. Iako mi je džudo i dalje oduzimao najveći deo vremena, svojski sam se trudio da ispunjavam obaveze u školi, jer me je baš zbog tog našeg odnosa van škole bilo sramota da ga dovedem u neku neprijatnu situaciju vezanu za moj uspeh u školi, tako da ne samo da sam uredno ispunjavao sve svoje obaveze, već sam bio najbolji đak u odeljenju. Profesor Ilčić mi je osim u školi puno pomagao i privatno u životu, tako da slobodno mogu reći da je osim u sportskom i školskom usavršavanju imao značajnu ulogu u mom odrastanju, sazrevanju i životu uopšte. Igrom slučaja moj završetak škole se poklopio sa krajem njegove profesorske karijere, jer je 1975.

godine prešao u Elektrodistribuciju Kruševac na mesto šefa službe za investicije, da bi tri godine kasnije postao rukovodilac sektora za održavanje i eksploataciju.ekspe

S leva: Toskić Dragan i Ilčić Radoslav, (1975)

Jedan od presudnih momenata u mojoj trenerskoj karijeri, ali i istoriji kluba, je bio njegov dolazak na mesto predsednika 1980. godine. On, čovek iza koga je stajalo jedanaest godina rada u klubu i džudou i ja, mlad trener, pun želje za dokazivanjem. Imao sam njegovu apsolutnu podršku za sve ideje i planove koje sam želeo da sprovedem. Zajedno smo želeli isto. Da napravimo rezultat za pamćenje i napravili smo ga. Iako smo krenuli gotovo od nule, klub je za vreme njegovog predsedničkog mandata postigao najbolje rezultate u pedeset godina dugoj istoriji. Ilčić Radoslav je oženjen suprugom Milom. Imaju dva sina, starijeg Ivana koji je trenirao džudo i 1984. godine položio za žuti pojas i mlađeg Aleksandra koji i danas zajedno sa svojim sinom Lavom trenira džudo, tako da su Ilčići već pedeset godina nerazdvojni deo kluba. Penzionisao se 2005. godine a penzionerske dane provodi u rodnom Mačkovcu.

Biti predsednik u klubovima poput džudo kluba „Kruševac“ nije bilo ni lako ni jednostavno. I zato se niko nije ni grabio za tu funkciju. Pre bi pristali da budu predsednici u trećeligaškim fudbalskim klubovima, nego u džudo klubu koji osvaja državne medalje. I zato su predsednici poput Ilčića i drugih posle njega koji su se prihvatali ove nezahvalne uloge jedan poseban soj ljudi. To su ljudi koji su iz raznoraznih pobuda i motiva, istinski, bez ikakvih interesa, jedan period svog života posvetili i bili iskreno posvećeni klubu. I ne samo oni, takvi su bili i svi ostali, bilo da se radi o članovima predsedništva ili jednostavno o prijateljima kluba.

Puno je naših članova koji su i posle prestanka vežbanja na neki način ostajali vezani za klub. Zatim, puno članova čija su deca, pa i unuci, takođe postajali članovi kluba, vežbali, takmičili se, a mnogi od njih i poput svojih roditelja, osvajali medalje. O svima njima ću po neku reč reći kada hronološki dođu na red u ovom mom predstavljanju klupske istorije. A sada da se ponovo vratimo onima zbog kojih klubovi i postoje, a to su vežbači svih kategorija, takmičari i njihovi rezultati.

Kada govorimo o takmičarskim rezultatima, treba naglasiti da je 1980.

godine klub prvi put u svojoj istoriji izašao na takmičenja u svim uzrasnim kategorijama. Pošto su u tabelarnom prikazu dati samo takmičari koji su osvojili medalju, a kako seniori nisu osvojili ni jedu medalju, iskoristi ću priliku da ih sad spomenem. To su Cvetković

Konstantin koji je u kategoriji do 60 kg osvojio sedmo mesto, Ivezić

Dobrivoje je u kategoriji do 65 kg svojio deveto mesto i Stevanović

Miodrag u kategoriji do 86 kg šesto mesto. To su ujedno bila i jedina tri takmičara koji su imali nešto duži staž u klubu. Sve ostalo su takmičari koji su sa vežbanjem počeli pod mojim rukovodstvom i koje sam ja selektirao na već opisani način.

Možda će se najbolja slika o generaciji koja je dolazila videti kroz zvanični izveštaj o radu kluba koje je predsedništvo podnosilo konferenciji kluba. „Teško je nabrojati sve zaslužne takmičare, ali mislimo da su više od ostalih pružili Paligorić Bratislav u konkurenciji pionira i Šošić Goran i Urošević Božidar u konkurenciji nada. Značajno je napomenuti da je u 1980. godini stasala izuzetno talentovana generacija pionirki: Lutovac Vera, Lutovac Vesna,

Ratković Nataša, Ratković Sevdalina i Petrović Lela koje su dosadašnjim radom najavile svoje velike mogućnosti“.

Gledano sa današnje distance taj izveštaj je bio vizionarski, jer su

Lutovac Vera, Lutovac Vesna, Ratković Nataša i Ratković Sevdalina u narednih nekoliko godina osvojile gotovo sve što je moglo da se osvoji na domaćoj sceni. Paligorić Bratislav je takođe u narednih pet godina sve do seniorske konkurencije i odlaska na fakultet redovno osvajao medalje.

Šošić Goran je brilijantno započeo karijeru i osvajao zlatne medalje na svakom nivou takmičenja gde je učestvovao. Na žalost, tragično je izgubio život u saobraćajnoj nesreći zajedno sa svojim klupskim drugom Kojić

Miroljubom.

Plasman takmičara džudo kluba „Kruševac“ na zvaničnim takmičenjima u 1980. godini

Br. Prezime i Ime Mesto Rang Uzrast kg. pl.

1. Urošević Božidar Kruševac međuopšti. nade 53 1

2. Šošić Goran Kruševac međuopšti. nade 68 1

3. Đorđević Goran Kruševac međuopšti. nade 62 1

4. Paligorić Bratislav Kruševac međuopšti. nade 75 2

5. Kojić Miroljub Kruševac međuopšti. juniori 71 1

6. Popović Slobodan Kruševac međuopšti. juniori 71 2

7. Milenković Dejan Kruševac međuopšti. juniori 78 2

8. Cvetković Ivan Čačak međuopšti. s.pioniri 46 1

9. Milenković Ivan Čačak međuopšti. s.pioniri 58 1

10. Đorđević Goran Čačak međuopšti. s.pioniri 58 2

11. Počekovac Lazar Čačak međuopšti. s.pioniri 64 1

12. Paligorić Bratislav Čačak međuopšti. s.pioniri 70 1

13. Šošić Goran Niš uža Srbija nade 68 1

14. Popović Slobodan Niš uža Srbija nade 1 3

15. Cvetković Ivan Bor uža Srbija s.pioniri 46 1

16. Milenković Ivan Bor uža Srbija s.pioniri 58 1

17. Đoršević goran Bor uža Srbija s.pioniri 58 2

18. Paligorić Bratislav Bor uža Srbija s.pioniri 70 1

19. Šošić Goran Beograd Srbija nade 68 1

20. Milenković Ivan Niš Srbija s.pioniri 58 1

21. Đorđević Goran Niš Srbija s.pioniri 58 2

22. Paligorić Bratislav Niš Srbija s.pioniri 70 1

23. Paligorić Bratislav Zagreb Jugoslavija s.pioniri 70 3

24. Petrović Lela Beograd Srbija s.pioniri 32 2

25. Ratković Sevdalina Beograd Srbija s.pioniri 32 3

26. Ratković Nataša Beograd Srbija s.pioniri 42 1

27. Lutovac Vera Beograd Srbija s.pioniri 46 3

28. Lutovac Vesna Beograd Srbija s.pioniri 58 3

29. Karalić Milovan Beograd Srbija s.pioniri 36 1

30. Mitić Srđan Beograd Srbija s.pioniri 32 1

31. Stanković Bojan Beograd Srbija s.pioniri 42 3

32. Milenković Ivan Beograd Srbija s.pioniri 64 3

Dobar rad, pozitivne promene i dobri takmičarski rezultati su nam očigledno bili najbolja moguća reklama, tako da smo 1980. godine napravili jedan od najmasovnijih upisa novih članova.

Kad nema partnera tu je trener da pomogne, detalj s treninga, (1980)

Toskić Dragan i jedan od najmlađih članova Radojković Vladimir

1981.

Polaganje za pojaseve u 1981. godini je održano 05. januara.

Za žuti pojas su položili:

Bešić Miroljub, Bogdanović Miroslav, Bošković Dragana, Veljković

Tiodor, Vidanović Ivan, Vidanović Saša, Vučković Nenad, Vučković

Predrag, Demir Izet, Đorić Veroljub, Đošić Igor, Đukić Slavoljub,

Đukić Slađana, Ilić Miroslav, Josijević Goran, Lepojević Olga,

Marković Vladan, Matić Slađan, Miladinović Ana, Miladinović Ivan,

Milanović Zoran, Milenković Mirjana, Milenković Radovan, Milojević

Nataša, Milošević Mirjana, Milošević Svetlana, Minić Nataša,

Mitić Srđan, Mihajlović Goran, Mihaljević Saša, Paligorić

Branislav, Petrović Violeta, Petrović Zoran, Petrović Nebojša, Purić

Radoslav, Purić Renata, Radenković Žikica, Radojković Vladimir,

Radojković Goran, Savić Vasilije, Savić Lidija, Stepanović Slavoljub,

Stojanović Vojkan, Stojiljković Bojan, Stojiljković Ivan, Todosijević

Vladica, Tomić Dejan, Trifunović Ivan, Filipović Aleksandar, Cojić

Dejan, Cojić Saša, Šošić Ana, Šošić Darko.

Za narandžasti pojas su položili:

Aranđelović Vladimir, Božović Milivoje, Dimitrijević Jelena,

Đorđević Goran, Živojinović Dušan, Živojinović Milan, Karalić

Milovan, Kolašinac Goran, Lepojević Olivera, Lutovac Vera, Lutovac

Vesna, Mitić Srđan, Mihajlović Jasmina, Paligorić Bratislav,

Petrović Lela, Ratković Nataša, Ratković Sevdalina, Stanković Bojan,

Urošević Božidar.

Za zeleni pojas su položili:

Božović Milivoje, Živojinović Milan, Paligorić Bratislav.

Za braon pojas je položio:

Milanović Momčilo

Na sledećoj slici vidimo neke članove upisane 1980. na polaganju za pojaseve 1981. godine, zajedno sa nekolicinom članovima prethodne generacije koji su već počeli da osvajaju medalje.

Stoje I red: Veljković Tiodor, Paligorić Bratislav, Mihajlović Goran, trener

Toskić Dragan, Radenković Ivica, Paligorić Branislav

Stoje II red: Lutovac Vera, Ratković Sevdalina, Ratković Nataša, Dimitrijević

Jelena, Petrović Lela

Kleče: Urošević Božidar, Lukovac Saša, Stepanović Slavoljub, Stanisavljević

Saša, Đorđević Boris

Sede: Todosijević Vladica, Mitić Srđan, Stojanović Vojkan

Te godine član kluba je postao i Radenković Ivica, koji je džudo počeo da vežba na nagovor svog školskog druga Paligorić Bratislava, sa kojim će kasnije osvojiti pregršt medalja, a onda se kasnije u životu i okumiti.

U predstavljanju takmičara i postignutih rezultata, verovatno sam i malo nepravedno zapostavio veliki broj članova koji su počeli da vežbaju bez pretenzija da se takmiče, a koji su takođe ostavili prepoznatljiv trag u klubu. Jedan od njih je i Veljković Tiodor, jedna vrlo interesantna ličnost i čovek vrlo neobične biografije. Džudo je počeo da vežba u godinama kada barem u Srbiji to nije uobičajno. Završio je teologiju i jedno vreme radio kao sveštenik. Bio je izuzetan slikar koji je naslikao veliki broj slika, što ne bi bilo ništa neobično za nekoga kome je slikanje hobi, kada se ne bi znalo da je imao problema sa vidom, tako izraženih da je bez naočara veoma velike dioptrije, jedva mogao da fukcioniše. Treninge je radio bez naočara i bio neverovatno uspešan u savladavanju tehnika. Imao sam utisak da su njegovo zalaganje i njegova posvećenost treningu i džudou uopšte, bili motiv i svima ostalima u klubi da na treninzima daju svoj maksimum. Ostao je u klubu nekoliko godina, došao do zelenog pojasa, a onda su ga život i sudbina prosto odveli, kako ja volim da verujem, u neke druge izazove gde je, poznajući ga, sigurno bio takođe veoma uspešan. Danas, potpuno slep, živi u Ćupriji.

Ta 1981. godina je zanimljiva i po tome što su se te godine upisali i neki čanovi koji će kasnije jedan duži niz godina da osvajaju medalje i na najbolji mogući način prezentuju klub. Na slici dole vidimo sestre

Milojević Irenu i Milojević Ivanu, kao i juniorku Jovanović Vesnu, koja je relativno kasno počela sa vežbanjem, ali je nakon samo godinu dana vežbanja na juniorskom prvenstvu Srbije osvojila bronzanu medalju.

1. Nepoznata, 2. Manojlović Jelena, 3. trener Toskić Dragan, 4. Manojlović Gordana,

5. Nepoznata, 6. Petrović Violeta, 7. Milojević Irena, 8. Milojević Ivana, 9.

Petrović Vesna, 10. Jovanović Vesna

1. Paligorić Bratislav, 2. Urošević Božidar, 3. Toskić Dragan, 4. Mihajlović

Goran, 5. Radenković Ivica, 6. Mitić Srđan, 7. Todosijević Vladica, 8. Stojanović

Vojkan, 9. Stanisavljević Saša

Plasman takmičara džudo kluba „Kruševac“ na zvaničnim takmičenjima u 1981. godini

Br. Prezime i Ime Mesto Rang Uzrast kg. pl.

1. Stanković Bojan Kruševac uža Srbija s.pioniri 42 3

2. Stepanović Slavoljub Kruševac uža Srbija s.pioniri 52 2

3. Milenković Ivan Kruševac uža Srbija s.pioniri 58 1

4. Stanković Bojan Kruševac Srbija s.pioniri 42 3

5. Stepanović Slavoljub Kruševac Srbija s.pioniri 52 3

6. Milenković Ivan Kruševac Srbija s.pioniri 58 1

7. Urošević Božidar Bor uža Srbija nade 57 3

8. Paligorić Bratislav Bor uža Srbija nade 75 1

9. Janković Jovica Bor uža Srbija nade 75 3

10. Ilić Miroslav Bor uža Srbija nade 83 3

11. Radenković Ivica Bor uža Srbija nade +83 1

12. Biserčić Mirko Bor uža Srbija nade 86 1

13. Milenković Ivan Bitolj Jugoslavija s.pioniri 58 1

14. Vučković Goran Bor Srbija nade 53 3

15. Paligorić Bratislav Bor Srbija nade 75 2

16. Janković Jovica Bor Srbija nade 75 3

17. Ilić Miroslav Bor Srbija nade 83 3

18. Radenković Ivica Bor Srbija nade +83 2

19. Biserčić Mirko Bor Srbija juniori 86 3

20. Petrović Lela Niš uža Srbija s.pioniri 36 2

21. Ratković Sevdalina Niš uža Srbija s.pioniri 42 3

22. Ratković Nataša Niš uža Srbija s.pioniri 46 1

23. Lutovac Vesna Niš uža Srbija s.pioniri 64 1

24. Todosijević Vladica Niš uža Srbija s.pioniri 26 2

25. Đošić Igor Niš uža Srbija s.pioniri 26 3

26. Mitić Srđan Niš uža Srbija s.pioniri 36 2

1982.

Polaganje za pojaseve u 1982. godini je održano 06. januara.

Za žuti pojas su položili:

Babić Andreja, Bogojević Vlastimir, Dačić Ivan, Dervišević

Aleksandar, Egerić Boban, Ivanović Goran, Ilić Jasmina, Jevremović

Perica, Jovanović Vesna, Kalić Snežana, Ković Radivoje, Lukovac Saša,

Manojlović Gordana, Manojlović Jelena, Marković Milan, Matić Mića,

Miličević Ljubiša, Miličević Milenče, Milojević Ivana, Milojević

Irena, Milošević Nemanja, Minić Mića, Mitić Boban, Mihaljević

Zdravko, Petrović Vesna, Petrović Violeta, Radenković Ivica, Savić

Miloš, Simić Dragoljub, Stanković Slavoljub, Stevović Bratislav,

Stevović Saša, Stefanović Goran, Filipović Zoran, Cvetković Goran,

Šošić Dejan.

Za narandžasti pojas su položili:

Vučković Predrag, Đošić Igor, Josijević Goran, Mihajlović Goran,

Petrović Violeta, Stojanović Vojkan, Todosijević Vladica, Trifunović

Ivan, Cojić Saša.

Za zeleni pojas su položili:

Dimitrijević Jelena, Lutovac Vera, Lutovac Vesna, Mitić Srđan,

Petrović Lela, Ratković Nataša, Ratković Sevdalina, Stanisavljević

Saša, Urošević Božidar.

Trend dobrih rezultata nastavljen je i u 1982. godine i bio je uvod u ono što će se dešavati u naredne tri godine. Bile su to godine iz snova, godine koje su, ispostaviće se, ostale neponovljive u pedesetogodišnjoj istoriji kluba. Lutovac, Vera, Lutovac Vesna, Ratković Nataša, Ratković

Sevdalina i Jovanović vesna su iz godine u godinu ispisivale nove stranice i postavljale standarde koje, nažalost, generacije koje su dolazile nisu uspele da dostignu.

Te 1982. godine osvojene su po prvi put u istoriji kluba medalje na juniorskom prvenstvu Srbije za žene. Na prvenstvu održanom u Nišu,

Lutovac Vesna je u kategoriji do 61 kg osvojila srebrnu medalju, Ratković

Nataša u kategoriji do 48 kg bronzanu i Jovanović Vesna u kategoriji do

56 kg takođe bronzanu medalju. Inače, te godine Ratković Nataša je ostvarila još jedan lep uspeh. Na kupu Zagreba u seniorskoj konkurenciji osvojila je bronzanu medalju. Urošević Božidar i Paligorić Bratislav su nastavili započeti trend osvajanja medalja na republičkim takmičenjima, a Božidar je uz to, na kupu Zagreba u pionirskoj konkurenciji, osvojio bronzanu medalju. Uz sve to, po prvi put u istoriji kluba osvojena je neka medalja na prvenstvima Jugoslavije za nade. Na prvenstvu održanom u Skoplju, Paligorić Bratislav je u kategoriji do 83 kg osvojio bronzanu medalju.

Osvajači medalja na prvenstvu Srbije za nade 1982. godine

S leva: Urošević Božidar, trener Toskić Dragan, Paligorić Bratislav

Na takmičarsku scenu 1982. godine su stupile još dve sestre, Milojević

Irena i Ivana, izuzetno talentovane devojčice, koje su odmah na prvim takmičenjima počele da osvajaju medalje. Zapamtio sam ih kao izuzetno mirne i tihe devojčice, što je malo atipično za džudo i ono što je interesantno, takve su ostale do kraja svoje takmičarske karijere, a ostale su još punih šest godina, do 1988. godine. Svih tih godina su konstantno osvajale medalje. Ivana je osvojila i medalju u juniorskoj konkurenciji na prvenstvu Srbije.

Sestre Milojević, Irena i Ivana sa trenerom Toskić Draganom,(1982)

Na kraju te godine smo se suočili sa nečim što će nas stalno pratiti u budućnosti i što smo na kraju prihvatili kao neminovnost u planiranju budućnosti kluba, a to su odlasci. Kada su muškarci u pitanju, po tadašnjim zakonima Srbije, morali su bez obzira da li upisuju fakultet ili ne, posle srednje škole da idu u vojsku. Kada se pauza zbog odlaska u vojsku spoji sa pauzom koju naprave na početku studija kao brucoši sa mnoštvo obaveza, jasno je da je za većinu njih to bio kraj takmičarske karijere. Kako Kruševac nije univerzitetski grad, a kako su po nekom nepisanom pravilu većina džudista i momaka i devojaka bili dobri đaci, neminovno je nakon srednje škole sledio rastanak sa džudo klubom

„Kruševac“, a za najveći broj njih i sa džudoom uopšte. To je bilo vreme kada sam definitivno postao svestan, da u nemogućnosti da zadržimo takmičare i bez neke značajnije finansijske podrške grada, nikada nećemo moći da stvaramo šampione na međunarodnoj sceni. Kada ste mlad trener, kao što sam ja tada bio, ovakvo saznanje jako teško prihvatate i u to vreme sam ozbiljno razmišljao o napuštanju trenerskog posla. Ostao sam zbog generacije koju sam ja oformio, koja je počela da postiže dobre rezultate i koja će, kako je vreme kasnije pokazalo, postići neponovljive rezultate u istoriji kluba. Ali ta generacija koju sam ja oformio, nažalast već je počela da se osipa. Paligorić Bratislav i Radenković

Ivica odlaze vojsku, naredne godine to je čekalo Urošević Božidara i tako redom.

I red s leva: Lutovac Vera, trener Toskić Dragan, Lutovac Vesna

II red s leva: Milojević Ivana, Petrović Lela, Milojević Irena

Plasman takmičara džudo kluba „Kruševac“ na zvaničnim takmičenjima u 1982. godini

Br. Prezime i Ime Mesto Rang Uzrast kg. pl.

1. Ratković Nataša Niš Srbija juniorke 48 3

2. Lutovac Vesna Niš Srbija juniorke 61 2

3. Jovanović Vesna Niš Srbija juniorke 56 3

4. Urošević Božidar Niš uža Srbija nade 62 2

5. Stanisavljević Saša Niš uža Srbija nade 75 2

6. Paligorić Bratislav Niš uža Srbija nade 83 1

7. Radenković Ivica Niš uža Srbija nade 83 2

8. Urošević Božidar Niš Srbija nade 62 3

9. Paligorić Bratislav Niš Srbija nade 83 1

10. Miličević Ljubiša Niš uža Srbija s.pioniri 52 2

11. Jovanović Mirko Niš uža Srbija s.pioniri 70 1

12. Jovanović Mirko Bor Srbija s.pioniri 70 2

13. Paligorić Bratislav Skoplje Jugoslavija nade 83 3

14. Jovanović Mirko Dubrovnik Jugoslavija s.pioniri 70 2

15. Milojević Ivana Brus uža Srbija pioniri 32 1

16. Petrović Lela Brus uža Srbija pioniri 42 3

17. Milojević Irena Brus uža Srbija pioniri 42 3

18. Ratković Sevdalina Brus uža Srbija pioniri 46 1

19. Lutovac Vera Brus uža Srbija pioniri 52 1

20. Đošić Igor Brus uža Srbija pioniri 26 1

21. DerviševićAleksandar Brus uža Srbija pioniri 26 2

22. Todosijević Vladica Brus uža Srbija pioniri 26 3

23. Živojinović Dušan Brus uža Srbija pioniri 32 2

24. Mitić Srđan Brus uža Srbija pioniri 36 2

25. Petrović Lela Niš Srbija pioniri 42 3

26. Ratković Sevdalina Niš Srbija pioniri 46 1

27. Lutovac Vera Niš Srbija pioniri 52 1

28. Đošić Igor Niš Srbija pioniri 26 1

29. Dervišević Aleksandar Niš Srbija pioniri 26 2

30. Živojinović Dušan Niš Srbija pioniri 32 1

31. Mitić Srđan Niš Srbija pioniri 36 3

32. Ratković Nataša Zagreb kup Zagreb seniorke 48 3

33. Urošević Božidar Zagreb kup Zagreb pioniri 64 3

1983.

Polaganje za pojaseve u 1983. godini je održano 12. januara.

Za žuti pojas su položili:

Veljković Mladen, Vujičić Tanja, Đorđević Milan, Živković Smiljana,

Župljanin Šerif, Ilić Dragana, Ilić Slađana, Jovanović Valentina,

Jovanović Goran, Kozić Aleksandar, Kušić Sanja, Lukić Dejan, Lukić

Ljiljana, Lukić Milan, Lukić Mirjana, Nikolić Zoran, Nikolić Radojko,

Pavičević Maja, Perjaničić Slavoljub, Petrović Sanja, Radivojević

Radoslav, Radović Slobodan, Ristić Aneta, Simonović Daliborka,

Tairović Darkota, Tomić Danijela, Totić Miroslav, Tričković

Vladimir, Cvetanović Bojan.

Za narandžasti pojas su položili:

Babić Andreja, Bogojević Vlastimir, Dervišević Aleksandar, Egerić

Boban, Ivanović Goran, Jevremović Perica, Jovanović Vesna, Manojlović

Gordana, Manojlović Jelena, Marković Milan, Milojević Ivana,

Milojević Irena, Minić Darko, Mitić Boban, Mihajlović Zdravko,

Simić Dragoljub, Filipović Zoran.

Za zeleni pojas su položili:

Veljković Tiodor, Đošić Igor, Živojinović Dušan, Todosijević

Vladica, Trifunović Ivan.

Za plavi pojas su položili:

Lutovac Vera, Lutovac Vesna, Ratković Nataša, Ratković Sevdalina,

Petrović Lela, Urošević Božidar, Mihajlović Goran, Đorđevć Boris,

Mitić Srđan.

Za braon pojas su položili:

Božović Milivoje, Živojinović Milan.

Ovu 1983. godine smo započeli još jednim rezultatom koji je upisan u klupsku istoriju pod „prvi put“. Prvi put od osnivanja kluba osvojena je zlatna medalja na juniorskom prvenstvu Srbije i to ne jedna, već tri. Na prvenstvu Srbije za juniorke koje je održano u Nišu 21.03.1983. godine iz džudo kluba „Kruševac“ je učestvovalo pet takmičarki, koje su se kući vratile sa četiri medalje, tri zlatne i jednom bronzanom. Zlatne medalje su osvojile Ratković Nataša u kategoriji do 48 kg, Lutovac Vera u kategoriji do 52 kg i Lutovac Vesna u kategoriji do 61 kg. Bronzanu medalju je osvojila Jovanović Vesna u kategoriji do 56 kg. Koliko smo moćni bili u Srbiji te godine biće jasno ako se zna da je u juniorskoj konkurenciji postojalo sedam kategorija, da smo u četiri uzeli medalje, znači više od polovine, od čega tri najsjajnije. Ako tome dodamo i da je

Ratković Sevdalina izgubila meč u borbi za bronzanu medlju, jasno je da nam u Srbiji u tom trenutku nije bilo premca. Na antologijskoj slici dole vidimo sve učesnice juniorskog prvenstva Srbije u Nišu.

Stoje s leva: Jovanović Vesna i Lutovac Vera

Sede s leva: Lutovac Vesna, Ratković Nataša, Toskić Dragan i Ratković Sevdalina

A onda je došao i taj dugo iščekivani dan. Na prvenstvu Jugoslavije za juniorke, održanom u Dubrovniku 26.03.1983. godine, Lutovac Vera i

Ratković Nataša su po prvi put u klubskoj istoriji osvojile medalje u juniorskoj konkurenciji na državnim prvenstvima. Lutovac Vera je osvojila srebrnu, a Ratković Nataša bronzanu medalju.

Zvanični izveštaj džudo saveza Srbije sa juniorskog prvenstva Jugoslavije

Na slici dole mešovita grupa takmičara nakon jednog treninga u 1983.

Stoje: Nepoznato ime, Manojlović Jelena, Petrović Lela, Ratković Sevdalina,

Marković Dragoslav, Babić Andreja, Toskić Dragan, Lutovac Vesna, Đorđević Boris

Kleče: Đorđević Milan, Jovanović Valentina, Lukić Milan, Ristić Aneta, Đošić

Igor, Petrović Sanja, Tairović Darkota

Na kraju te 1983. godine, kao potvrda dobrog rada koji je dao sjajne rezultate, a koje su ljudi od sporta znali da prepoznaju, stigla je nagrada koja je puno značila meni lično, a na promotivnom planu naravno i klubu.

Proglašen sam za najboljeg trenera u toj godini i dobio Novembarsku nagradu.

Diploma i plaketa za najboljeg trenera u 1983. godini

Plasman takmičara džudo kluba „Kruševac“ na zvaničnim takmičenjima u 1983. godini

Br. Prezime i Ime Mesto Rang Uzrast kg. pl.

1. Marković Milan Niš uža Srbija juniori 71 3

2. Jevremović Perica Niš uža Srbija juniori 95 3

3. Ratković Nataša Niš Srbija juniorke 48 1

4. Lutovac Vera Niš Srbija juniorke 52 1

5. Jovanović Vesna Niš Srbija juniorke 56 3

6. Lutovac Vesna Niš Srbija juniorke 61 1

7. Ratković Nataša Dubrovnik Jugoslavija juniorke 48 3